Direkcija za evropske integracije Bosne i Hercegovine (DEIBiH), uz podršku Ambasade Švedske u BiH, u Gradačcu je 13. septembra organizovala drugo predavanje u okviru programa edukacije za novinare pod nazivom “O IPA konkretno” o temi Investicijskog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Novinarima bh. medijskih kuća prezentovan je Projekat vodosnabdijevanja Gradačca.
Historijski projekat
Martina Trogrlić, glasnogovornica DEIBiH, poručila je da je projekat u Gradačcu primjer kvalitetne implementacije.
– Mogućnost korištenja finansijske pomoći EU je u vrhu tema koje interesiraju građane u BiH i zato smo odabrali Gradačac u kojem se realizira jedan od projekata koji je dijelom finansiran iz WBIF-a. Riječ je o jednom od finansijskih instrumenata EU, a njegova posebnost leži u tome što se kroz njega finansiranju infrastrukturni projekti, rekla je Trogrlićeva i dodala da je cilj edukacija podržati rad novinara koji se bave izvještavanjem o procesu EU integracija BiH.
Edis Dervišagić, gradonačelnik Gradačca, govorio je o značaju projekta i njegovoj važnosti za građane.
– Projekat vodosnabdijevanja je historijski za grad Gradačac, građane i privredu. Kad smo 2014. usvajali strategiju razvoja, jasno smo naznačili da je nedostatak vode i problem vodosnabdijevanja najveći problem sa kojim se susrećemo, objasnio je gradonačelnik Dervišagić.
—
—
Dodao je da je za implementaciju projekta bilo potrebno i vrijeme, ali i znatna finansijska sredstva.
– Tragajući za izvorima finansiranja, obratili smo se na nekoliko adresa i dobili podršku Evropske banka za obnovu i razvoj (EBDR) za kreditna sredstva od 6 miliona eura, koja su popraćena grant sredstvima švedske SIDE, sa oko dva miliona eura. Naknadno se uključila i Češka razvojna agencija, koja je odobrila još dva miliona eura grant sredstava, a uz podršku DEI-ja, tim iz Gradske uprave osigurao je i sredstva WBIF-a od 2,1 milion eura, rekao je Dervišagić.
—
—
Dodao je da je projekat implementiran u četiri faze.
– Hronični nedostatak vode odnosio se na činjenicu da južni dio Gradačca ili nije imao uopšte riješeno pitanje vodosnabdijevanja ili su to bile mjesne zajednice koje su imale lokalne vodovode koji nisu zadovoljavali potrebe stanovništva. Problem je bilo i gradsko područje, koje je imalo zastarjelu vodovodnu mrežu, od koga je veliki dio mreže obuhvatao azbest cementne cijevi. Vodosistem nije mogao zadovoljiti potrebe stanovnika ni privrede. Gradačac je imao jedan prečišćivač koji je bio i devastiran i nedovoljan i stvarao je ogromne probleme stanovništvu, a kvaliteta prečišćene vode nije odgovarala standardima EU, objasnio je gradonačelnik.
Naglasio je da je u južnom dijelu izgrađeno 90 km novog vodovoda, sa svim pratećim objektima, da je izgrađen i rekonstruisan prečišćivač, 40 km kanalizacione mreže, te da očekuje da će do kraja godine biti završena i faza zamjene azbest cementnih cijevi.
—
—
Damir Okanović, šef projekta i direktor JP Komunalac Gradačac, naglasio je da je važno da donatori vide da je projekat uspješan, funkcionalan i donosi rezultate, jer na taj način relativno lako se dolazi do konekcija sa donatorima i kreditorima.
– Gradačac ima sreću da u periodu kad je isplaniran projekat, nije bilo politike, ali ona je ipak pojela kompletne tri godine implementacije i platili smo tri godine penala nerada naših državnih struktura, upozorio je Okanović.
Objasnio je i da je u zadnjih pet godina Komunalac izgradio i upravlja sa više vodovodne mreže nego što je to bilo od 1960-ih, pa do 2018. godine.
– Završavamo fazu projekta izbacivanja kompletnog azbest cementa iz upotrebe u Gradačcu. Mislim da smo prvi u BiH po tome, a i šire. Naše gubitke, koji su prosječno u BiH na visini od 50 posto i više, smanjit ćemo ispod 20 posto, na 15 očekivanih, koliko je i prosjek u Uniji. Broj domaćinstava na našoj mreži bio je 5,5 hiljada, a sada je blizu 7 hiljada, rekao je Okanović i dodao da je cijena vode za domaćinstva i industriju izjednačena, jer je to i bio uslov kredita.
Otplata kredita teče u planiranom roku i tempu. O WBIF-u i dosadašnjem iskustvu BiH govorila je Sabina Dizdarević, koordinatorica za WBIF u DEI.
Ekološki prihvatljivije
– WBIF je zajednička inicijativa Evropske komisije i nekoliko partnerskih međunarodnih finansijskih institucija kojom se objedinjavaju grant sredstva sa kreditnim sredstvima međunarodnih finansijskih institucija za podršku prioritetnim infrastrukturnim projektima. Do sada je kroz instrument, od uspostavljanja 2008, za Zapadni Balkan odobreno oko 2,5 milijardi eura grant sredstava za projekte vrijedne preko 25 milijardi eura. Za BiH je do sada odobreno grant sredstava od skoro 700 miliona eura. Sredstva su uglavnom odobrena za sektor transporta i koridor 5c, objasnila je Dizdarević.
Dodala je da se projekti uspješno implementiraju, te da neki od odobrenih grant sredstava tek treba da se realizuju.
– Instrument će povezati bolje regije u BiH, dovesti do većeg udjela čiste energije u proizvodnji energije, zatim i do povećanog stepena zaštite okoliša, vodosnabdijevanja, tretmana otpadnih voda i čvrstog otpada, zaključila je Dizdarević.
Rasima Novalić, tehnolog na postrojenju otpadnih voda u Gradačcu, objasnila je da postrojenje radi na principu biološkog prečišćavanja sa aktivnim ugljem, te da je postrojenje izgrađeno 1982, a rekonstruisano 2015/2016.
– Ono što danas vidimo nije ni blizu onoga što smo imali prije. Ekološki je daleko prihvatljivije, a sa ranijom tehnologijom nismo mogli da dostignemo kvalitet vode kakav je zahtijevala EU. Sada smo to uspjeli. Vraćamo prečišćenu vodu druge kategorije kvaliteta, rekla je Novalićeva.