Da je vozače kamiona iz regije lako sresti na putevima Amerike, nije nikakva novost, ipak rijetko ćemo za volanom kamiona sresti neku mlađu djevojku.
Katarina Milojević je djevojka koja je zbog spleta okolnosti riješila da tu činjenicu promijeni i pokaže svima da se žene i te kako snalaze u muškim poslovima.
Katarinu (27) iz Niša, agenta za nekretnine i fudbalskog sudiju, pandemija korona virusa natjerala je da promijeni zanimanje. Početak u bilo kom, pa i u ovom poslu bio prilično težak, ali nakon nekoliko vožnja, ona je sada iskusni vozač, koji za nedjelju dana prelazi distance i od po 3.500 milja.
Poslušala očev savjet
Katarina je završila školu za agenta za nekretnine, međutim kada je korona nastupila, taj posao je stopirala, te se odlučila da posluša savjet oca i da se oproba kao kamiondžija.
Malo je sve komplikovano, ja sam u Americi nekoliko godina i promijenila sam mnogo poslova. Tata mi je stalno pominjao ideju sa kamionima, ali sam je ja na početku malo odbijala – rekla je ona.
Iako nema dozvolu za velike kamione, kaže da za njima baš i ne pati, te da je zadovoljna malim kamionima.
- Nemam vozačku dozvolu za velike kamione, šlepere, tako da vozim mali kamion, ali sam jako zadovoljna, opuštenije je, lakše. Mogu da idem kroz grad i da se vidim sa prijateljima – ispričala je Nišlijka.
U početku kamion je za nju bio bauk, odatle i odbijanje očeve ideje, ali je vremenom shvatila da nije toliko strašno.
- Za mene su kamioni bili bauk, mislila sam da ne mogu da vozim kamion, ali kada sam sjela i vidjela da je lagano, onda je sve došlo na svoje – rekla je ona.
Prvi dan je bio probni dan u Čikagu
- Bila sam u Čikagu i prvi dan bio je probni. Dobila sam smjernice od menadžera, da kupim navigaciju. Trebalo je da dođem do bezinske pumpe, ali sam se plašila jer su mape drugačije za automobile i za kamione, pa sam cijeli dan brinula da ne napravim kabriolet od kamiona – rekla je ona.
U kamionu kao u sobi
Kaže da iako vozi mali kamion, za nju to ne predstavlja problem, jer sa svojom visinom čak i u takvom kamionu osjeća se kao da je u sobi. U kamionu posjeduje i krevet, laptop, frižider i sve što joj je potrebno.
Vožnja kamiona joj je zanimljiva, jer svraća u nove gradove, upoznaje nove ljude, tako da joj je posao donekle i avantura.
- Vašington mi je najdraži jer sam iz Srbije došla baš tu i tu sam godinama, ali ko zna, možda se vremenom i preselim negdje, recimo Arizona, ko zna – objasnila je ona.
I druge djevojke se intresuju za ovaj posao
Katarina je objasnila da ju je mnogo djevojaka pitalo u vezi posla, tako da čeka nove koleginice. Takođe, dosta pozitivnih komentara stiže iz Srbije.
- Pitale su me i djevojke o ovom poslu, njima je to sve nove, mada sam ja vidjela dosta djevojaka koje voze. Čak i veće kamione od mog, mislim da nisam ja ništa posebno – kaže ona.
Podrška tima
Kada se nađe na pustom putu, kaže da ima podršku svog tima 24 sata.
- Hvala Bogu, nije se nikakav veći problem desio, ali naravno imam tu slobodu da ih pozovem kad god želim, i kad imam i kad nema problem. Ako imam pitanja, mogu da ih pitam. To su sve naši ljudi, tako da je lakša saradnja na srpskom jeziku – rekla je ona, piše Serbian njuz USA.
Zarada zavisi od mnogo toga, početnici zarađuju dobar novac, opet mnogo manje od onih koji imaju svoje lične kamione. Malo više od prosjeka zarađujemo, recimo – kaže Katarina.
Katarina objašnjava da joj posao ne pada teško, jer svaki dan je novi dan, i ne zna šta može da očekuje i gdje ide. Može se desiti da je u svakom danu u nekoj drugoj državi. Tako da je poslom zadovoljna i da njime pobjeđuje raniju ljenjost.
U ovom poslu nema mjesta za ljenost. Može se reći da je ovo dobar način za suzbijanje iste – zaključila je Katarina.
pressmediabih.com