Sve je više konkretnih dokaza da je dugo gledanje u monitor štetno za vid.
Naše oči nisu prirodno naviknute da gledaju u svetlo, da se fokusiraju dugo vremena na sitna slova i da je treptanje mnogo ređe pa se oko sporije vlaži.
Jedan od najčešćih problema koji se javljaju nakon dužeg rada za računarom jeste astigmatizam – zamućenje vida koje ume da bude izuzetno opterećujuće.
Da li imate problem sa peckanjem očiju, suzenjem i nejasnom slikom nakon dugotrajnog rada ispred računara? Da li ste primetili da se ta situacija ponavlja češće? Da li vam je sve teže da izoštrite sliku?
Puno je problema koji se mogu javiti nakon predugog rada na računaru. Jedan od njih je i gubitak oštrine vida koji je uvod u astigmatizam. Da bi se tretirao pravilno važno je na vreme prepoznati simptome i potražiti rešenje. Samo tako možete obezbediti da vaš vid vrati svoju oštrinu i ponovo postane zdrav. Rad na računaru i posao preko interneta utiču na kvalitet vašeg vida.
Šta je to astigmatizam?
Astigmatizam nastaje kada se javi nepravilan oblik rožnjače oka ili samog sočiva pa se oko ne fokusira u jednoj tački već u više njih što za posledicu ima da slika deluje mutno i nejasno, da nekada bude razvučena, iskrivljena, nejasna.
Ova situacija može biti nasledna, nastati kao posledica povrede oka, razvoja dijabetesa, ali se javlja i nakon naprezanja oka usled dugotrajnog fokusiranja na osvetljen ekran.
Može se razvijati kao kratkovidi, dalekovidi ili mešoviti astigmatizam pa zahteva različitu dioptriju naočara za korekciju. Razvija se u stepenima pa imamo:
- Blagi astigmatizam kod kog je dioptrija +/- 3
- Umereni astigmatizam sa dioptrijom do +/- 6
- Visoki astigmatizam gde je dioptrija preko +/- 6
U zavisnosti od stepena razvoja zavise i simptomi koji se u početku detektuju samo na oftalmološkom pregledu, ali se pogoršavaju tokom vremena, a naročito posle dugotrajnog napora očiju.
Najčešći simptomi astigmatizma su:
- Oči koji se brzo umaraju
- Osećaj peckanja
- Crvenilo oka
- Dvostruka slika
- Glavobolja
- Osećaj da se u oku nalazi neko strano telo
- Teško se izoštrava slika
- Razrokost
- Nepravilno držanje glave kao pokušaj da se bolje slika vidi
- Objekti imaju zamućene ivice i teško ju je fokusirati naročito ako se oko umori.
Blagi astigmatizam se javlja gotovo svima, naročito onima koji predugo rade ispred računara. Međutim kada se javi i dioptrija nastaje mnogo veći problem. Tada je mnogo teško izoštriti sliku, a pri tome je teško odrediti daljinu pa se problem pogoršava i drugačiji je od situacije kada samo postoji problem sa dioptrijom.
Zato osobe sa astigmatizmom ne mogu dugo da zanemaruju simptome i sigurno je da će morati ubrzo da potraže pomoć specijaliste.
Kako se postavlja dijagnoza?
Prve promene i blag astigmatizam se može primetiti samo na pregledu kod očnog lekara, a on mora sadržati i refrakcioni test. Posebnim instrumentima se meri zakrivljenost rožnjače i pravi topografija tako da se detektuje stepen oštećenja i njegovo kasnije napredovanje.
Nije dovoljno korigovati samo dioptriju. Jako je važno odraditi kompletan oftalmološki pregled koji će otkriti prve promene i pravim lečenjem zaustavljati dalju deformaciju.
Lečenje astigmatizma
Astigmatizam se leči uz pomoć naočara koje imaju cilindrična, sferna sočiva ili kombinacija ta dva. Takođe, mogu se nositi i posebna sočiva koja takođe
Dioptrijske naočare su najjednostavnija opcija gde je potrebno kratko privikavanje, a nakon toga se nose bez problema i donose jasniju sliku i odličnu oštrinu vidu.
Kod izbora sočiva mogu se birati meka, ali do 2.75 dioptrije, a nakon toga bi trebalo da se nose polutvrda sočiva za veću dioptriju. Naravno, sočiva su izuzetno korisna, ali se moraju redovno proveravati i kontrolisati za eventualne promene i podešavanja.
Za komplikovane slučajeve i situacije visokog astigmatizma operacija je najbolje rešenje. Sa njom se na mesto prirodnog sočiva ugrađuje posebno torično intraokularno sa odgovarajućom dioprtijom posle kojih situacija prestaje potreba za nošenjem naočara.
Astigmatizam kod dece se teško primeti
Deca mogu razviti astigmatizam, ali ga je teško prepoznati jer sve dok ne uznapreduje ostaće bez ikakvih jasnih pokazatelja da dete ima ovaj problem.
Statistike kažu da čak 23% dece ima ovaj poremećaj u prvoj godini života, ali samo njih 9% imaju simptome do 6 godine. U glavnom se problemi prerastu i nestanu prirodno, ali moguće mali broj dece može da ima trajne probleme pa na svaki simptom treba reagovati i dete odvesti na pregled.
Da dete ima astigmatizam možete posumnjati ako:
- Krivi položaj glave pri fokusiranju detalja
- Žali se na glavobolju
- Ima problem da jasno vidi objekte
- Detetu smeta jako svetlo…
Sve su ovo simptomi koji mogu da ukažu da postoji neki problem sa dečijim vidom pa je dobro da se poseti oftalmolog na vreme.
Prevencija
Astigmatizam se pogoršava usled većeg zamora oka pa je najbolje započeti od prevencije koja će da odmori vaše oči. Ako više od 2h provodite ispred računara onda je prvi korak da na svakih 2h odvojite 20 sekundi gledanja u daljinu. Tako se očni mišić opušta i manje zamara u dužem periodu.
Nikada ne treba raditi u zamračenoj prostoriji, a monitor morate podesiti na optimalnu jačinu svetla i prilagođavati je kada god se menja spoljašnje svetlo.
Što veća udaljenost od monitora je jako važna, ali specijalne naočare sa zaštitnim slojem za rad na računaru.
Uz sve ovo je važno da se što više trepće ili da se koriste veštačke suze i tako vlaži oko.
Ovo je opšta prevencija sprečavanja promena na očima koje će se neminovno dogoditi posle dugotrajnog rada ispred računara i svakako je da će uticati i na astigmatizam kad je još uvek na niskom stepenu razvoja.
Astigmatizam je stanje u kom oko ne može da jasno fokusira sliku, ona je iskrivljena, nejasna i teško je odrediti na kojoj se udaljenosti nalazi. Ne forsirajte oči, posetite oftalmologa jer se pravilnim otkrivanjem može zaustaviti problem i sprečiti dalja deformacija.
U početku je dioptrija niska i nema previše simptoma, u glavnom dok se predugo radi ispred računara, ali kako vreme prolazi situacija se pogoršava, naročito kada se javi potreba za korekcijom dioptrije.
Čim se primeti neki od simptoma treba posetiti oftalmologa koji će uz detaljan pregled postaviti korake za lečenje i predložiti manje zamaranje oka uz naočare, sočiva ili operaciju.